Петар Максимовић је већ од своје тридесете године веома активно ушао у политички живот Србије. Приступио је Радикалној странци у марту 1882. Године и одмах био изабран за члана сталног Месног одбора у Смедереву. Био је један од четири главна секретара Прве главне скупштине Радикалне странке у Крагујевцу, крајем јула кисте године. Више пута је био председник Месног и Окружног одбора Радикалне странке. За народног посланика је први пут изабран у фебруару 1888. Године. Са прекидима у међувремену, последњи пут је био посланик Скупштине у јулу 903. Године, када је кизабран за председника Уставотворног одбора. Био је председник и потпредседник Посланичког клуба у Скупштини Краљебине Србије као и члан Главмног одбора.
Из странке је први пут кискључен 1890. Годин. Враћен је 1892. После тога постаје министар правде. Други пут је искључен из Радикалне странке 1896. Године када је
са групом истомишљеника из Смедерева одбио да прихвати одлуке Главмог збора одржаног у Крушевцу.
Пре него што ће први пут да буде изабран за посланика, затворио је своју адвокатску канцеларију и скоро три године се није бавио тим послом. Касније ће записати да је то урадио на захтев бирача, али пре свега из ,,љубави према партији“. Био је један од најангажованијих чланова Странке у ширењу радикалске идеје у вароши Смедерево и у округу. Адвокатуром се није бавио још само једном, када је постао министар правде. Све остало време, до краја живота, имао је у Смедереву своју канцеларију и био један од најугледнијих адвоката.
Петар Максимовић 