Устав 1888. године

Краљ Милан је 14. Октобра 1888. Године издао указ о расписивању избора за Велику народном скупштину која је имала да донесе нови устав. Формиран је Уставотворни одбор који је имао 81 члан и задатак да за Скупштину припреми предлог устава. У њему су били највиђенији представници свих политичких група. Петар Максимовић није био члан овог одбора. Вероватно се процењивало, познајући његове ставове, да би могао да представља препреку у постизању компромиса око текста Устава.

КРАЉ МИЛАН ОБРЕНОВИЋ
КРАЉ МИЛАН ОБРЕНОВИЋ

Избори за Велику народну скупштину одржани су 4. децембнра 1888. Године. У Смедереву су бирана четири посланика. Сви изабрани били су радикали,а међу њима био је и Петар Максимовић.

Током целе те недеље састајао се сваке вечери Клуб радикалских посланика. Већ на првом састанку Петар је Максимовић је изабран за потпредседника Клуба. Група радикала тражила је да се о Уставу дискутује и да се неке његове одредбе мењају. Подржали су их великошколци тако што су потписали представку у којој су тражили да Радикална странка остане доследна начелима свога програма и да не гласа за устав који је у супротности са дотадашњим радом Странке. Гласање у самом Клубу је дало 232 гласа да се Устав прихвати у целини, 61 против, а 135 радикалских посланика није било на гласању.

УСТАВ КРАЉЕВИНЕ СРБИЈЕ ИЗ 1888. ГОДИНЕ
УСТАВ КРАЉЕВИНЕ СРБИЈЕ ИЗ 1888. ГОДИНЕ

Приликом гласања, за Устав су била око 500 посланика, против 75. Петар Максимовић је гласао против. Показаће се да он ни касније никада није променио мишљење о Уставу, без обзира на начело страначке дисциплине и на последице које је трпео.

Новим Уставом, Скупштина је добила право предлагања закона. Уведен је парламентарни режим – Скупштина одређује ко ће бити министар. Гарантована је

лична слобода сваког грађанина, неповредивост његове куће, као и слобода штампе.

Слично Намесничком уставу из 1869, који је враћен 1894. Године, и овај ће устав бити враћен, са малим изменама, 1903. Године.

Advertisements