Устав из 1903. Године

Општи избори који су одржани 19. Маја 1903. Године дали су скупштину састављену од либерала и напредњака. Међутим, убиство краља Александра 29. Маја 1903. Године представљало је револуционарну промену. Нова влада, састављена у ноћи убиства, игнорисала је новоизабрану скупштину и посебном прокламацијом сазвала пређашњу. Игнорисала је и Сенат.

КРАЉ АЛЕКСАНДАР ОБРЕНОВИЋ
КРАЉ АЛЕКСАНДАР ОБРЕНОВИЋ

 

Скупштина се састала 2. јуна 1903. Године у Београду. Најпре је биран председник Скупштине- Кандидати су били Аца Станојевић и Петар Максимовић. На тајном гласању Станојевић је добио 116, а Петар само 1 глас. Приликом избора првог потпредсеника поновила се иста ситуација. Стојан Рибарац је добио 86, а Петар 3 гласа.

Није било никаквих полемика јер је свима било јасно да је неопходно да се у најкраћем року заврше послови око устава и избора новог краља Србије. И Скупштина и Сенат су једногласно усвојили резолуцију којом је предложено да се врати на снагу Устав из 1888. Године и сви политички закони који су поњему фдонети, са изменама и допунама које су потребне према ,,данашњим политичким приликама, а које ће се донети још у току овог сазива Народног представништва и пте него се изабрани владалац на њ закуне“. На тај начин је био отворен пут за усвајање Устава.

Истог дана у подне одржана је у двору заједничка седница Скупштине и Сената. Гласало се о избору краља, јавно и поименице. Петар Максимовић, као уосталом и сви присутни, гласали су за Петра Карађорђа. Прочитан је протокол избора који су потписали сви часници Сената и Скупштине и сви сенатори и посланици. Нови краљ је одмах обавештен о избору.

Након тога је изабран Одбор за преглед пр4едлога о уставу. Имао је девет чланова, а за предсеника је изабран Петар Максимовић.

На скупштинској седнци прочитан је предлог Одбора за ревизију Устава из 1888. Године. Предлог је имао укупно 44 промене разних чланова старог устава, а као председник Уставотворног одбора потписао га је Петар Максимовић.

Влада Краљевина Србије потписала је Устав 5. јуна 1903. Године, који је понео име Устав од 1903. Гпдине. Био је то заправо нешто измењен Устав из 1888. Године, који је краљ Александар суспендовао. Најважнија последица промене Устава била је укидање Сената, који је установљен Уставом из 1901. Године мимо воље Радикалне странке.

Advertisements